Spartanac u duši

Spartanac u duši

 

 

Mnogi kažu da je lakše biti dobar zapovednik nego dobar vojnik, jer je lakše planirati, nego realizovati zadatke. Još kao sasvim malu devojčicu privlačili su me sport i muzika. Oboje imaju nekoliko važnih zajedničkih niti koje ih povezuju – upornost, istrajnost, disciplina, velika ljubav i samokontrola. Tako su moja prva ljubav iz detinjstva bili karate i harmonika. Kasnije su pak bili, klavijature i fudbal, a zatim klavir, gitara i gimnastika. Za bavljenje svim tim stvarima podrazumevalo se da to bude svakodnevno, s ljubavlju i uživanjem.

Još i danas čuvam jednu cedulju na svom radnom stolu iz školskih dana, koju sam prepisala iz knjige jednog karate majstora, u kojima uvek ima i poučnih citata iz drevne azijske civilizacije, a glasi ovako: „Nije važno koliko vežbate, već koliko redovno vežbate“.

Od tada, pa sve do današnjih dana, trudim se da to bude moj životni moto i glavni pokretač svih stvari u mom životu.

Zato, svaki moj dan uvek isto započinje. Nije važno da li je radni dan, praznik, nedelja ili sam na odmoru, ritual od 60 različitih vežbi istezanja i izdržljivosti nikad ne preskačem.  Znam, mnogi će odmah reći – ali kako da radim vežbe kad radim od osam ili devet sati ujutru i kad onda treba da ustanem?!? Ali ja ću vam odati svoju tajnu – organizujte svoje vreme unapred i navijte sat ranije, jer ako se dobro organizujete, a malo manje spavate, sve ćete stići.

Ja sam nekoliko godina bez pauze radila tri i četiri posla istovremeno – kao profesor u školi, bavila sam se estradnim poslom, koji podrazumeva noćni rad do kasno (za razliku od onog u školi), imala sam privatnu školu pevanja, gitare i klavira, i pored svega toga radila sam u studiju i stvarala nova dela. Nekada mi se dešavalo da odmah nakon svirke odem kući samo da se presvučem i istuširam, popravim šminku i odem na nastavu. Bilo je sve to jako naporno i nije baš za preporučiti, ali primetila sam da sam i tako umorna delovala optimističnije od gomile pospanih i mrzovoljnih kolega koji pre podne mrze sebe, a popodne ceo svet. Možda se pitate u čemu je tajna, a ja ću pokušati da izvučem adekvatan odgovor.          Kao prvo i osnovno – morate s ljubavlju i bez predrasuda da pristupate poslu kojim se bavite, da verujete u sebe, bodrite se da sve što poželite možete i postići, naravno, uz uloženi trud i vreme, a moram priznati da je moj glavni saveznik tog perioda bila mladost… Takođe,  sećam se da sam volela često da naručim prvu jutarnju kafu za ceo kolektiv u toj smeni i da su me uvek kolege pitale šta je povod, šta slavim, na šta sam ja uvek odgovarala da slavim život.

Mladost sve podnosi, ali telo sve pamti… To nikada nemojte zaboraviti. Zato je važno da uvek vodimo računa o svom telu i držimo ga u dobroj formi. Jer duh i telo žive u neraskidivoj simbiozi. Zato svako jutro tek posle jutarnje gimnastike krećem u nove radne pobede.

Uvek radim iste vežbe: 35 različitih vežbi za istezanje i jačanje kičme i svih ostalih mišića u seriji ponavljanja od 5 do 10 i to u krevetu i na ravnoj podlozi, završavajući tu seriju pozdravom suncu (koji svi jogini neizostavno rade, a blagotvorno deluje na duh i telo, jer se samo ta jedna vežba sastoji iz 12 različitih položaja tela!).

Nakon tih vežbi koje traju 20 – 30 minuta, sledi jutarnja higijena uz obaveznu čašu vode s limunovim sokom, koja će isprati toksine sa zidova creva nataloženih u toku noći.

 

Da, dragi moji, tek nakon preodevanja iz pižame, sledi nastavak intenzivnijih kondicionih preostalih 25 vežbi. Nekada ih bude i nešto više, ali tek nakon ovih obaveznih! Ukoliko je lepo vreme, radim ih napolju i to u seriji od 10 do 50 ponavljanja. Od glave do pete, istezanje i posvećivanje svakoj grupi mišića, završavajući sesiju sa 50 čučnjeva, nakon kojih se još malo istežem. Ja sam za sebe odabrala kombinaciju vežbi koje meni najviše prijaju – neke su sa časa fizičkog vaspitanja, neke su klasične vežbe koje preporučuju fizioterapeuti – za kičmu, neke su sa joge ili sa fitnesa. Uglavnom sve radim sa sopstvenom težinom bez dodatnih tegova.

Naravno, znam šta je prvi komentar na sve ovo – nemam ja vremena ceo dan da se istežem, a nisam ni toliko zaludan! 🙂 Elem, zato je ljubav presudna, morate voleti sebe, imati neki viši cilj uvek na pameti, biti motivisani iznutra, morate ceniti svoje zdravlje i ono što nam je dato, a ne podrazumeva se sve tek tako i ne shvata se zdravlje olako… Sem toga, za sve ovo potrebno vam je svega sat vremena koje ćete odvojiti za sebe, nauštrb onom satu koji svakodnevno izgubite na društvenim mrežama.

Međutim, to je samo jedna trećina mog svakodnevnog treninga! Pored toga, moram odraditi vežbe usviravanja i raspevavanja…  Tek nakon svega toga, krećem dalje u ispunjavanje svojih svakodnevnih obaveza. Svaki profesionalni sportista ili muzičar takav trening ne doživljava kao nešto što predstavlja mučenje, već kao veliku radost i zadovoljstvo. Uostalom, to je dnevni neizostavni ritual kao i pranje zuba, a kada ga tako doživljavate postaće sastavni deo vaše svakodnevice!

Nadam se da sam bar donekle uspela da objasnim koliko je važna disciplina, samokontrola i ljubav prema svemu što radimo. Samo tako ćemo imati vidljivih rezultata.

Sloboda mišljenja i vojnička disciplina, to je ono što me pokreće (Spartanac sam – tim se dičim)…

Probajte da sebi postavite cilj, jer svaki trud se pre ili kasnije uvek vidi i nikad nije uzaludan. I jedna vežba je bolja od nijedne. A sada me izvinite, jer nakon treninga, moram na doručak, posao čeka. 🙂

 

 

No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.