29 Nov Muška posla
Velike su predrasude u svetu muzike, bar kada je uživo svirka u pitanju, po pitanju žena koje sviraju klavijature, jer je to ipak kod nas pretežno “muški posao”. Šalu na stranu, treba sve te skalamerije i tegliti, tako da je pored muzike zastupljeno dosta i vanmuzičkih elemenata, koji podrazumevaju težak fizički napor. Trebalo je da prođe niz godina rada i iskustva da bi kolege i publika počeli da cene napore jedne zaista vredne umetnice, koja prvenstveno voli svoje zanimanje. Mada, i danas mnogi sa nevericom prilaze, gledaju i proveravaju da li ja zaista sviram ili puštam već nešto nasnimljeno. U eri matrica nije nikakvo čudo kada neki gost priđe i pita – “Imaš li ovu pesmu”? ili ” Je l’ možeš da mi pustiš … pesmu?!”
Mogu slobodno reći da sam jedna od retkih predstavnica ženske populacije u Srbiji koja svira klavijature, a da mi je jedan od najvećih komplimenta kada mi kolege muzičari kada kažu da sviram “muški” (smeh). Dešavalo se da mi ljudi sklanjaju prste sa dirki, jer ne veruju da sviram, ali čak mi se jednom desilo da čovek sklanja mikrofon ispred mene misleći da je to plej bek! Kaže, “Ti ovo ne pevaš!” 🙂
Ipak, šalu na stranu, mnogima je već poznato koliko je potrebno vežbanja, upornosti, rada na svom obrazovanju i odricanja da bi se dostigao jedan visoko profesionalni nivo.
Zato je izuzetno važno da volimo posao kojim se bavimo, jer samo ta unutrašnja snaga je toliko velika da sruši sve prepreke i poteškoće koje nam životne situacije nameću. Takođe, smatram da je jako važno tzv. “pasivno vežbanje” muzike, odnosno slušanje raznolikih muzičkih žanrova. Sviranje je tek ona druga polovina i faza koja sledi nakon slušanja. Nebrojeno puta mi se desilo da odsviram nešto na nastupu što nikada nisam ni probala, samo zato što mi je urezano u moj unutrašnji sluh. Sve ostalo je samo koordinacija mozga i prstiju. Naravno, i unutrašnji sluh se izgrađuje i razvija.
Posle niza godina upornog rada, vežbanja, obrazovanja i iskustva koja mi je “dala kafana” mogu reći da to i jeste više “muški posao”, jer treba imati snage svirati, pevati, nositi na ledjima instrumente, gvozdene stalke i kablove u štiklama. Baš bih volela da vidim kako bi se muškarci, moje kolege, snašli sa tim u štiklama 🙂
Masu puta su se raznorazni kavaljeri koji su se nudili da pomognu pokajali već nakon tri koraka nošenja, jer naravno sve izgleda mnogo lakše kada to radi neko drugi.
Međutim, trebi imati snage nositi na leđima i raznorazne profile ljudi u raznoraznim stanjima svesti, izbalansirati razne situacije na elegantan način. E, to je sigurno još jedan fakultet mnogo vredniji od ovog zvaničnog koji imam!