Loader
Muke Tantalove - Zvanična stranica Biljane Obradović Bixy
Zvanična stranica Biljane Obradović Bixy || Muzika je njena inspiracija i njen život. Pesme koje piše i izvodi lako nalaze put do srca obožavalaca.
Biljana Obradovic Bixy, Bixy, bixymusic, music, muzika, iz mog ugla, glerija, diskografija, biografija, biography, gallery music, piano, guitar, microphone, press, news, eurosong, blog,homepage, srbija, bilja, albelectronics, barbika, otrov i lek,Biljana Obradović
16754
post-template-default,single,single-post,postid-16754,single-format-standard,bridge-core-3.2.0,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode-child-theme-ver-1.0.0,qode-theme-ver-30.6.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-7.7.2,vc_responsive
Biljana Obradović Bixy- Neuništiva

Muke Tantalove

Koliko je bilo teško snimiti svoj prvi autorski CD, verujte, samo ja znam…Prvo što vas izdavači pitaju je: “Ko su autori pesama?”, a kada im kažete da ste sve sami radili kreću da odmahuju glavom i već vidite kako vas olako shvataju, gledajući vas sa nevericom da ste u stanju sve sami da radite.
– Kucala sam na stotine vrata, na stotina mejlova sam poslala, a na kraju svega dobila samo jedan jedini odgovor. I to sasvim slučajno! Taj odgovor je bio od tadašnjeg direktora PGP-a, koji je video da imamo “zajedničke prijatelje” na fejsu, pa slučajno pomislio da se poznajemo. Tako mi je dao šansu za razgovor i preslušavanje audio materijala. Na kraju razgovora konstatovao je – “ipak se mi, Biljo, ne poznajemo, je l’ da?”, na šta sam ja odgovorila – pa naravno da se ne poznajemo, ali znam da je ovaj način bio jedina moja šansa da mi pružite priliku da se upoznamo. Posle nekoliko sastanaka i preslušavanja CD je prošao u selekciju za PGP-ovo izdanje. To je bilo bukvalno mešanje sna i jave, imajući u vidu put koji sam prevalila do ovog momenta – pisanje i komponovanje pesama, snimanje materijala, sati i sati provedeni u studiju, fotografisanje u studiju, pravljenje omota za CD i kompletne pripreme za štampu po zadatim standardima i parametrima, i na kraju toliko dostojanstvenih i učtivih pisama bez odgovora, molbi,  da bi taj album konačno ugledao svetlost dana! Ali, ostvarenje mog životnog sna bio je samo početak mukotrpnog posla…
Potpisala sam ugovor obavezujući se da otkupim jedan deo tiraža o svom trošku, a moja izdavačka kuća obavezala se ugovorom na promociju albuma, koja se nikada nije desila…
Usledilo je pisanje scenarija za snimanje spota naslovnice albuma “Neuništiva”. Kao što se ništa na svetu ne dešava slučajno, tako i naziv mog albuma prvenca ne nosi ovaj naziv iz puke slučajnosti.  Toliko vetrova me je lomilo za mojih malo godina, ali me je samo još ojačalo. Zatim sam kao scenarista i režiser spota morala da obezbedim sva sredstva potrebna za snimanje: kameru, rasvetu, kran, prostor na više lokacija, šminkera, frizera, garderobu za mene i manekene, statiste, kao i dekoraciju za scenografiju… Naravno, sponzora nije bilo i jedini finansijer bila sam ja…
Najveći vrhunac poduhvata bio je smišljanje veštačke kiše na otvorenom, za šta mi je poslužila jedna auto perionica, koja je prskala vodu u vis, stvarajući veštački efekat kiše. Da budu još crnji jadi, morala sam stajati obučena i potpuno mokra na toj veštačkoj i hladnoj  kiši na temperaturi od svega 10 stepeni celzijusa. Kada je spot bio gotov i izmontiran, isplaćen u celosti, PGP je samo stavio svoj logo, onako široko, ali po standardu. Zatim je taj isti spot emitovan nekoliko puta na nacionalnoj televiziji i tu se promocija završila, bar donekle.
Zapravo, kada je trebalo da album bude u zenitu popularnosti i da krenem u promovisanje albuma širom Srbije, moj suprug doživljava tešku saobraćajnu nesreću u kojoj jedva preživljava posle duge i teške borbe, pukim slučajem i Božijom voljom. E, zapravo, tu je bio definitivni kraj promociji mog albuma u koji je toliko uloženo truda, rada i novca…
Jednostavno, dešava se mnogima da se nađu na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Ali ono što je meni simpatično jeste činjenica da me već godinama unazad baš prate tzv. “previranja”. Ili je smena direktora u pitanju ili smena urednika, tako da kad god baš meni nešto treba sada i odmah, obično se završava rečenicom – “Ej, sačekaj malo, izgleda da će ovog sad da smene, kuva se već neko vreme, sad je ludnica, niko nikog ne sme ništa da pita”. I tako, ja čekah od 2008. pa sve do ove 2016. godine kada sam rešila da preuzmem stvari u svoje ruke i ne odustajem od svojih zamisli. Tako pokrenuh sopstvenu izdavačku kuću za digitalnu distribuciju muzike po celom svetu pod nazivom “Bixymusic Record Label”. Pravo da vam kažem, dosadilo mi je da cvilim i molim i to za sopstveni novac. A nekako, ne ide mi ni to samohvaljenje od ruke, jer oduvek sam više volela da to prepustim drugima.
Moram priznati da se jos uvek pitam gde treba napraviti granicu između skromnosti i drskosti, kao i koliko je ispravno u današnje vreme biti skroman…
Svima je poznato koliko je danas bavljenje muzikom “skup sport”, pogotovo ako krećete od nule i sami sebi krčite put, korak po korak. Nekako, oduvek mi je najslađe bilo kad sve uradim sama, pa je valjda onda i logično da se koraci i stepenici ne mogu preskakati.
Ipak, kada se sve sabere i oduzme, čovek shvati da nikada ni jedan trud nije uzaludan, osim što po nepisanom pravilu mora da uči iz svojih grešaka!
I tada, kao i danas, trudila sam se da u svemu dam svoj maksimum i budem ponosna na ono što radim. Tako sam svesno eskivirala razne “nepristojne ponude” i potencijalne sponzore, zadajući sebi zadatak da sve sama sebi obezbedim i to isključivo od muzike i sopstvenog rada.
Za pojavljivanja na muzičkim festivalima imala sam uvek unikatne i jako skupe haljine,  koje definitivno nisam mogla kupiti od jedne svirke, ali već je poznato da pored dobre pesme u mom poslu je podjednako važan – dobar i efektan scenski nastup. Još od malih nogu vaspitavana sam da cenim kvalitet, tako da je estetika postala neraskidivi deo mene. Verovatno u tome ima udela i moj horoskopski znag vage, za koju je opštepoznato da su umetničke duše i estete po svojoj prirodi. Smatram da je sve važno, da se sve vrednuje tamo negde i da nikada ne treba olako shvatati stvari, pa čak i nešto u šta ste sto posto sigurni.
Posle dugog niza godina shvatam da nije tek tako rečeno da Gospod nikada pred nas ne stavlja zadatke koje ne možemo rešiti i teret koje ne možemo sami nositi na svojim leđima… Sve dođe na svoje kada se punti zbroje…
Ipak,  sve je stvar dobrog treninga, snage volje, izdržljivosti, upornosti i postavljanja jasnih ciljeva ka kojima ćemo se kretati. Shvatam danas, koliko sam jača i snažnija u odnosu na nekadašnjeg krhkog devojčurka, kako kaže i tekst jedne moje pesme – “Srce k’o čelik se prekalilo”…
Muke Tantalove uvek su dobra i poučna lekcija u životu, pod uslovom da iz njih izađete kao preživeli pobednik…

Tags:
, , , , ,